О књизи: 2006 / Хронике ове врсте појављују се у руској књижевности једном у веку. Писац преузима одговорност за време и, слажући оно што се догодило сваком од његових савременика, спајајући лично искуство са историјским, ствара епско платно које чува све детаље, али им даје општи смисао и разумљивост. Сви смо чекали књигу која ће објаснити шта се десило свету и нама, а уједно доказати да је оно што се догодило уметничка тема, да се хаос може уобличити у уметничку слику једне епохе. Сада постоји таква књига. Ово је роман Максима Кантора „Уџбеник цртања“ Ова књига садржи историјску хронику коју је написао један од ликова. Писац хронике је груписао чињенице и карактерисао догађаје и људе на основу својих преференција – сходно томе, овај текст се не може сматрати документом.